papir i pero

Stigao sam sinoć u rodni grad,

i sve je bilo tako čudno,

ljudi, žene, deca,

i niko me nije prepoznao.

Izašao sam iz svog automobila,

a neki klinci su samo gledali,

prišao mi je jedan,

"Brate imaš pljugu."

Bilo mi ih je žao,

dao sam im celu paklu,

i neke žvake iz uvoza,

i niko me nije prepoznao.

Sve je bilo tako strano,

osim nekih drvoreda,

nekih klupa u parku,

nekih ljudi koji su tu celoga života,

i niko me nije prepoznao.

Moja bivša je prošla kraj mene,

imala je divnu decu, a i muža.

Ni oni me nisu prepoznali.

Čak me ni roditelji nisu prepoznali.

Bilo mi je žao sebe.

Seo sam u auto,

napustio grad... I otišo u zaborav.